O Svetovidu (nastavak)

Veliki Svetovidov praznik takodje nam lepo opisuje Saks:
,,Evo kako se svatkovase veliki praznik ovog idola. Jedanput u godini, kad se sabere letina, skupi se gomila naroda ispred hrama, da prinesu na zrtvu zivotinjske glave i svi ucestvuju o ovoj velikoj religioznoj gozbi. Svestenik, koji protivno obicaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu ksu, jedini je imao pravo da udje u svetiliste. Dan pre te svecanosti on je brizljivo ocistio metlom sav hram, gde on takdoje jedini ima pravo uci, pazeci dobro da ne dise dokle je tu. Kad mu je trebalo da udise vazduha, istrci na vrata, da bozanstvo ne bi bilo okruzeno dodirm jednoa covecijeg daha''.

S sledecem tekstu Saks opisuje praznicni dan:
,,Sutra dan, kad se skupi svet pred vratima, zrec uzme sud iz idolovih ruku i ispituje: da li se tecnot u sudu smanjila od ranije obelezenoga znaka. Ako jeste, onda on predskazuje oskudicu, siromastvo u proizvodima u iducoj godini; u protivnom slucaju predskazuje izobiljnost. Po ovim znacima on unapred obavestava, da li ce biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Zatim to pice od prosle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja zrtve, pa napuni rog novim picem. Odavsi kipu postovanje, cineci da mu nudi da pije, pocne onda od njega svecanim prizivanjem traziti svakojaka dobra za sebe i otadzbinu, bogatstvo i slavu za gradjane. Onda odjednom proguta sve ono sto je bilo u sudu, ponovo ga napuni, pa metne u desnu idolovu ruku. Posle toga donese pred kip jedan okrugao i kao stas coveciji visok kolac, posut medom; svestenik zadje iza kolaca i pita narod da li ga vide. Ova zelja znaci: ne da zreceva ili narodna sreca do godine bude bolja, vec da je dogodisnja zetva obilnija. Zatim pozdravi narod u ime idola, opomene ga, da ostane postojan u svojoj poboznosti i u prinasanju zrtava, a zato mu obecava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. Ostatak dana posvecen je gozbi; jedu meso zivotinja na zrtvu prinesenih. One ih tada navedu i na neumerenost. Na ovim gozbama, povrediti umerenost i trezvenost, znaci uciniti akt poboznosti. Svi ljudi i zene daju svake godine za kultus bogu po jedan novcic. Zrecu dodeljuju trecinu plena, kao da je on doprineo pobedi. Za svoju sluzbu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Sve sto se oruzjem ili kradjom zadobije, poverava se cuvanju svestenikovu. On pravi zastave i ukrase. Pljacku cuvahu u sanducima, u kojima bejase dosta srebra i upotrebljene materije''.

Iz ovoga mozemo izvesti i jednu Svetovidovu funkciju tj. to da on cini da usev naraste i plod uzre te da bude vise hrane za sve. Za Slovene Svetovid u desnoj ruci drzi dragoceni rog, pun slatkog pica. Za neprijatelje Slovena, Svetovid drzi mac.
Po verovanjima, Svetovid bi nocu uzjahao svog belog konja i krenuo u lov na neprijatelje svog naroda. Ujedno se beli konj smatrao Svetovidov simbol.

Svetovid

Svetovid medju slovenskim bogovima ima prilicno vazno mesto. Cesto cujem zabludu koja govori o tome kako je Svetovidovo ime postalo od nekakvog hriscanskog kaludjera, svetog Vita. Medjutim, u svemu tome nema ni trunke istine. Hriscanski kaludjeri se nisu stideli tih nemoralnih religijskih lazi. Samo su zeleli da omalovaze mnogobosce. Dakle, da ne bih odlutao sa teme Svetovida i ovaj tekst posvetio kritici hriscana, pocecu pisati o poreklu imena.
I sami mozemo primetiti kako ime Svetovid mozemo podeliti na sveto - vid. To bi bukvalno znacilo ,,sve to vidi''. Ako bi nam palo na pamet da se jos malo udubimo u ovaj opste jasan pojam shvaticemo da se moze protumaciti i tako da Svetovid vidi sve na svetu, i samim tim zna sve sta se na svetu desava i nalazi... Prvi deo reci je imenica i izvedena je od prideva ,,sav''. Dakle, imenica bi glasila sveokupnost. Ili na latinskom totum universum. Drugi deo rec je jasan i glasi ,,vid''. On nam dolazi od indoevropske reci sto znaci videti. Dakle, pri ovoj malo dubljoj analizi Svetovidovog imena otkrili smo da nas prvi utisak nije slagao, te da sa sigurnoscu mozemo reci da Svetovid predstavlja bozanstvo koje je bilo prilicno postovano bas zbog osobine koja ukazuje na to da poznaje sve sto se na zemlji i svemiru nalazi.
Svetovid je tako i prikazivan, sa cetiri glave, i svaka od njih je bila okrenuta na po jednu stranu sveta. Postovanje prema Svetovidu stari Sloveni su izrazavali na mnoge nacine, ali je prilicno zapamces ostao taj da su ponekad zrtvovali po nekog hriscanina u slavu ovom sveznajucem bogu. Takodje, hram Svetovida se pamti po tome sto se prilicno pazilo ko tamo sme da udje. Pazilo se da se nikako ne uprlja taj hram. Cak postoji i jedan zapis da svestenik pri boravku u hramu nije disao, te je svojevremeno isao van da se nadise vazduha. Cak ni trgovci nisu prolazili a da nisu nesto skuplje od svoje robe prinosili Svetovidu.
Saks Gramatik nam lepo opisuje Svetovidov hram: ,,U sred grada, bejase jedno mesto, na kom se uzdizase jedan vrlo lep drveni hram, postovan ne samo po velicanstvenosti njegova kultisa, nego i po idolu, koji u njemu skrivase. Spoljasnjost ovog hrama bila je ukrasena divnim grubo obojenim drvorezom, koji predstavlja razne predmete. U nju se ulzi samo kroz jedna vrata. Oko samoga hrama bejase dvostruka ograda; spoljnja je ograda bila pokrivena crvenim krovom, unutrasnja je sastavljena iz zastora, koje drze cetiri koca, a sa spoljnom ogradom se dodirivase samo krovom. U zgradi bejase gradn idol, mnogo veci nego u prirodi, imadjase cetiri vrata i cetiri glave, dve spreda i dve s ledja; i spreda i od pozadi jedna izgleda da gleda na desnu a druga na drugu stranu. Brada je obrijana, kosa osisana, kao sto nose Rujani; u desnoj ruci drzase jedan rog spravljen od raznih metala; svake godine ga svestenik puni vinom (ili mozda medovinom); i po stanju ovoga pica on predskazivase zetvu te godine. Leva ruka drzi jedan luk spusten niz telo. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spusta se do nogu. Idol bejase sagradjen iz raznih drveta i tako vesto spojenih, da se sastavak mogase primetiti tek posle najtezeg ispitivanja. Noge se opirahu o zemlju, ali se ne vidi, kako je za nju bio utvrdjen...''

Nastavice se...