Prva daščica

#1(D-16A/II) Velesovu knjigu ovu posvećujemo bogu našem koji nam je utočište i snaga. U ona vremena bejaše čovek blag i odvažan da ga nazvaše ocem Rusa. A taj čovek imađaše ženu i dve kćeri. Imađaše on stoku i krave i mnogo ovaca i prebivaše u stepi i nigde ne mogaše naći muževe za svoje kćeri i moljaše bogove da rod njegov tako ne usahne. I Dajbog usliši molitvu njegovu i po toj molbi dade mu što je molio. Tako bejahu oženjeni oni koji su među nama. I dužni smo verovati jer jasno je da bog Veles porod donosi. Dužni smo bogovima našim i stoga im odajemo hvalu: Neka je blagosloven vožd naš sada i za vek i vekova. Izgovoriše to volšebnici i odoše.

Za početak, nešto o istoriji Velesove knjige

Velesova knjiga je jedan od najvaznijih spisa starih Slovena. To niko ne moze osporiti. Kada procitamo Velesovu knjigu, mozemo dobiti veoma verniju sliku o zivotu nasih predaka nego sto bi nam to rekli neki moderni istoricari koji ni manje ni vise nego nekakvim svojim izjavama osporavaju Slovene kao narod. Kada procitamo Velesovu knjigu, dobicemo odgovor na mnoga pitanja koja smo se svi pitali, ali nazalost nismo imali koga da pitamo. Medjutim, nasi preci su predosetili da ce do toga doci te su nam ostavili dokument neiscrpne vaznosti. Velesova knjiga pisana je posebnim pismom, veoma slicnim nordijskim runama. Mnogi tvrde da je to pismo nastalo ukrstanjem nordijskih runa i izvornog slovenskog pisma. Pisana je na dascicama, sto samo pokazuje privrzenost prirodi.
Knjiga je otkrivena 1919. u jednom zamku u Ukrajini. Naime, pukovnik vojske carkse Rusije je pred kraj rata zatrazio sigurno mesto te mu je dat pomenuti zamak. Zamak je vecinom bio u neredu, ali se u njemu krilo neizmerno blago napisano na brezovim dascicama.
Istorija Velesove knjige data je cak u predgovoru mog izdanja.

Bila je pozna jesen 1919. godine. Građanski rat u Rusiji još je trajao, ali se već nazirao poraz belih. Pukovnik carske ruske vojske Fjodor Arturovič Izenbek (1890. St. Petersburg, - 1941. Brisel), tražeći sigurno sklonište obreo se na imanju Kurakinovih u Ukrajini. u predivnom dvorcu naišao je na pustoš. Domaćini su bili mučeni, pa ubijeni, sve vredno je opljačkano, unutrašnjost demolirana. Tumarajući nekada prebogato opremljenim prostorijama i pokušavajući da sebe ubedi da je sve što vidi samo deo ružnog sna, u uglu jedne sobe, kraj gomile knjiga, pukovnik Izenbek je primetio nekoliko razbacanih daščica. Krenuo je na tu stranu više radi knjiga... Bili su to, ispostaviće se kasnije, koraci koji će ući u istoriju.

Analiza Velesove knjige

Posto vidim da su mnogi ljudi neupuceni u to sta je Velesova knjiga, a kamo li sta ona znaci Slovenskom narodu, pocecu da analiziram Velesovu knjigu. Dascicu po dascicu, poglavlje po poglavlje. Nadam se da cu postici to da ljudi shvate sta nam znaci ovaj spis, i koliko je bitno da ga svi lepo procitamo i protumacimo na pravi nacin. Za pocetak, svako treba znati da je Velsova knjiga najstariji spis starih Slovena. To je nasa sveta knjiga. I zato je treba cuvati i negovati! Ne dopustimo da se njena svetlost ikada ugasi!
Slava Bogovima, pomen Precima a cast Potomcima nasim!

Razibjanje laži o ljudskim žrtvama u religiji starih Slovena

Danas, u 21. veku, mnogi lazni istoricari govore o prinosenju nekakvih ljudskih zrtvi u religiji nasih predaka. Govore oni to, te dolaze i do gnusne neistine da su stari Sloveni mazali decja lica krvlju zrtve. Mnogi slede primere i menjaju misljenje o rodnoj veri. Govore takodje kako su nas ,,na srecu pokrstili''. Sve to je dobro smisljen cin propagande koji ce narode slovenskog porekla udaljiti od svoje tradicije. Jedno je sigurno, nasi preci su iznas svega cenili zivot. Ni u kakvim ritualima nisu prinosili ljudske zrtve. U Velesovoj knjizi, najstarijem pisanom dokumentu starih Slovena, govori se sa gnusanjem o ljudskim zrtvama. ,,Mi to ne cinimo jer smo Dajbogovi unuci i ne idemo stopama tudjim''. Citajmo nase drevne spise! Obrazujmo se, nemojmo slusati nove lazne istoricare! Jer oni nas zele unistiti. Ucimo, budimo vredni ljudi! Jer znanje je moc, a istina je u nama. Oslobodimo je i sahranimo lazi jednom za svagda!

Slava Bogovima nasim !

Kako je nastala prva veštica - Legenda starih Slovena

Pre mnogo vremena, dok je svet jos bio mlad i neiskvaren, mlada zena uputila se u sumu u berbu pecuraka.
U kasno doba, nebo se otvorilo pod njom i tik pre prvog pljuska uspela je da se zastiti ispod krosnje velikog drveta.
Zasticena od kise, skinula je sa sebe svu odecu i stavila je u torbu da se ne pokvasi.
Nakon nekog vremena, kisa je prestala i devojka je nastavila sa berbom pecuraka.
Utom je naisao Veles, rogati bog sume, zacudjen, upitao je devojku kojom se magijom posluzila da ostane suva.
“ Uputis li me u svoju magiju, pokazacu ti svoje cini pomocu kojih ostadoh suva “,odgovori ona.
Zaveden devojcinom lepotom, Veles je popustio i krenuo da poducava devojku svoj magiji koju je posedovao.
Nakon sto je devojka savladala sve vestine, Veles je zeleo da sazna njenu tajnu. Tada mu ona rece da se jednostavno sakrila pod drvo i skinula odecu.
Shvativsi da je prevaren, i to svojom krivicom, Veles otrci besan nazad u sumu a od te mudre devojke nastade pramajka svih vestica.

U svakoj legendi ima trunka istine...

Srećan neka je dan Svaroga!

Danas, 4. oktobra obelezava se dan posvecen nasem vrhovnom Bogu Svarogu...

Molimo se i klanjamo se Višnjem, prvom Triglavu, i njemu veliku slavu pojemo.
Hvalimo Svaroga, dedu božjeg koji je svemu rodu božjem začetnik i tvorac je svega živog, večni izvor koji teče leti svuda, a zimi nikada ne mrzne. I tom živom vodom napaja i život nam daje dok ne stignemo do livada navskih, blaženih.

Hvala Svarogu !
Neka je slava stvoritelju Bogova i svih nas Slovena !

Svarogovo stvaranje sveta

Svarog - Stvoritelj Bogova i svih nas Slovena


Bozanstvo koje ima najvece zasluge za stvaranje sveta i uspostavljanje harmonije medju prirodom.
Misljenje nasih predaka o Svarogu moze se procitati u Velesovoj knjizi, najznacajnijem dokumentu koji govori o staroj veri Slovena.

,,Jer slavimo Bogove, ne iskamo od njih, tek moc njihovu slavimo, i velicamo pretka naseg Svaroga koji bese, jeste i bice vodja nas od pocetka do kraja"!

Na pocetku vremena ovaj nas svet bese zaodenut tamom. Ali postojalo je Zlatno jaje u kojem se nalazio Rod. Ime Rodovo mozemo tumaciti kao roditelj. Roditelj svega postojeceg na svetu, jer on sam ima veliku zaslugu u stvaranju sveta.
Rod je svojom ljubavlju probio zidove jajeta te izasao van. Potom stvori svemir, Vaseljenu. Stihovi koji su ispevali nasi preci jasno kazuju ovo:

,,Sunce se tad pojavi iz lica Njegovog,
Mesec sjajnu iz grudi Njegovih,
Roj zvezda iz ociju Njegovih,
Zore vedre iz obrva Njegovih,
Noci tamne iz misli Njegovih,
Vetrovi siloviti iz daha...''

Priroda kao rec moze se takodje dovesti u dodir sa Rodom. Jer priroda je sve ono sto nas okruzuje. I sve ono bez cega mi na ovoj planeti ne mozemo. Priroda kao takva moze se podeliti na reci Pri Rodu, tj. ono sto je Rodu blisko ili ono sto je od njega poteklo. Rodova zasluga je takodje deljenje sveta na dva dela, Jav (ono sto mi mozemo videti, sve sto nas okruzuje a da je vidljivo) i Nav (svet koji ne mozemo videti, duhovni). Rod stvori duh boziji - pticu Mater Sva. A potom stvori Svaroga.
Ono sto je Rod poceo, Svarog je zavrsio. Stvroio je 12 stubova koji drze nebeski svod. Rod potom stvori sve vode sveta. Stvorena je Patka Sveta, koja je izlegla mnoge Bogove i demone. Takodje su stvorene Krava Zemun i Koza Sedunja iz cijih vimena je poteklo mleko pa mi danas nasu galaksiju bas tako nazivamo - Mlecni put.


Za stvaranje ostalih Bogova veoma je vazan kamen Alatir. Alatir je prvobitno uzela u svoj kljun Patka Sveta verovatno htedeci da ga sakrije od Svaroga. Ali Svarog u tom izgovori carabnu rec te kamen poce sve vise rasti i rasti. Naposletku, Patka Sveta ga vise nije mogla drzati u kljunu te ga ispusti. Alatirska planina se pojavi na mestu gde je pao. Sada, kada je Alatir bio slobodan Svarog je zapoceo stvaranje ostalih Bogova. Udarao je svojim carobnim maljem po njemu. U tom su se radjali drugi Bogovi. Medjutim, Crni Zmaj je to sve iz prikrajka gledao te poucen Svarogovim delom dodje do kamena i svom snagom udari po njemu. Tako se na svetu naslo zlo... Crnom Zmaju to ne bi dosta nego nedugo zatim poce borbu sa Svarozicem. Svarozic se posle izvesnog vremena umori te se povuce u Svargu. Popeo se u nebesku kovacnicu svoga oca Svaroga. U tom je crni zmaj besno jurio vodjen raznim crnim mislima. Pomracio je Sunce te je prekrio zemlju tamom. Nedugo zatim sam polete u Svargu te se zaputi u nebesku kovacnicu Boga Svaroga. Ali Svarog i Svarozic ga savladase hvatajuci mu jezik usijanim kljestima. Pobedjenog Crnog Zmaja upregose u plug te podelise svet na carstvo Java i carstvo Nava.


Nakon stvaranja sveta, Svarog se spustio sa svojom zenom Ladom na planetu Zemlju. Pokazao joj je svoje delo. Medjutim, dok se Svarog divio svom obavljenom poslu, Lada je zaspala. Usnila je san u kojem je videla kako svetom hodaju stvorenja slicna njima. Kada se probudila, svoj san je ispricala Svarogu. Slozili su se da zajednicki stvore prvog coveka i zenu. Potom Svarog ode do dva stabla te od njih nacini ljude. Jednom je Svarog udahnuo zivot, a drugom Lada. Hrast kojem je Svarog udahnuo zivot posta prvi covek na svetu i njegovo ime bese Dobrinko dok se prva zena zvala Ljubljanka. Svarog nedugo zatim iskova prvu burmu za prvi bracni par i kaza im kako moraju voditi racuna o potomstvu kako bi se ljudski rod prosirio. Tako nastadose zacetnici ljudskog roda i svih nas Slovena.

Neka je hvala i slava Svarogu !