Vesna i Morana - Borba svetlosti i tame, Slovenska zima i proleće

Stalno, otkad je sveta i veka, vodi se borba... Da li je to borba dobra i zla, svetla i tame ili pak neceg treceg nije bitno. Vazno je samo to da se vodi neprestana borba, neprestana teznja ka prevlasti... Bas kao sto to ljudi cine, te pojave su zastupljene i daleko iznad nasih saznanja i granica koje mozemo dosegnuti. Svi smo se mi navikli da posle kise dodje Sunce, a nakon Sunca mrak. Mrak ponovo razbijaju zraci Sunca, koje se sledeceg dana ponovo dize i gospodari nebom. To je nesto sto covek sa ma kojom zlobom u srcu ne moze promeniti niti unistiti. Borba i samim tim, smena gosinjih doba postoji jos od pamtiveka. Bas sa saznanjem da se sve menja i da se sve desava ravnomerno stvarajuci jedan veliki ciklus koji je planeti zemlji neophodan kao srce ljudskom organizmu, nasi preci su nam ostavili price i legende koje ce nam reci o tome kako su oni ziveci u skladu i harmoniji sa prirodom shvatili ono sto mnogo cak i danas ne shvataju... Tada iz beskrajnih kovcega zaostavstine nasih predaka na pozornicu izlaze Vesna i Morana. Plemenitost i surovost. Sreca i strah. Prolece i zima.

Morana vazi za boginju zime, smrti i neretko reka. Nasi preci su je se plasili, ali su je postovali. Opisuju je kao devojku crne kose i zastrasujuceg lica.
Takodje, u zivotu nasih predaka zima nikako nije bila omiljena. Jednostavno je. Pogotovo kod severnijih Slovena, zimu je bilo tesko preziveti bez velikih gubitaka. Hladne zime i ostar mraz mogu dovesti do izumiranja stoke, a samim tim i o nedostatku sredstava za ishranu... Zima je neretko sejala smrt medju celom Evropom. Prirodno je bilo da je se ljudi plase. Medjutim, razni rituali cinili su se kako bi sto pre zima ustupila mesto prolecu. Tako su se tokom marta odrzavali rituali pri kojima su ljudi isli maskirani pokusavaju da na taj nacin uplase i oteraju Moranu.
Postoji prica vezana za ovu boginju koja nam prica o njenom susretu sa Dazbogom, prevarom i propascu.

Naime, Dazbog je dosao u pozemlje Nav kako bi potrazio Zlatu Maju, svoju zenu. Medjutim, tamo umesto nje srece Moranu koja ga ubrzo zavodi. Dazbog pristaje na njenu igru i provodi manji period vremena u prijatnostima sa Moranom. Za to vreme, Morani je Dazbog dosadio te se ona zaljubljuje u Crnoboga. Kako joj Dazbog vise ne bi smetao, resava da ga otruje. To i cini, ali na srecu Dazboga spasava Ziva. Kada je Dazbog saznao za Moraninu nameru, on je proganja je nazad u Nav.

Ova legenda je veoma jednostavna za svako tumacenje imajuci u vidu da je Dazbog bog Sunca. Takodje treba skrenuti paznju na to da su Sloveni verovali kako Sunce zimi odlazi u Nav, odnosno podzemlje. Tu boravi do proleca, sto ce reci Vesninog dolaska.

Vesna je boginja proleca. Sasvim je razumljivo da je bila omiljenija od Morane u narodu, jer Vesna donosi prolece, svetlost i zivot. Njen se dolazak slavio simbolicnim prikazivanjem njene borbe sa Moranom. Pravile su se lutkice sa likom Morane i spaljivale kako bi nagovestili pobedu i povratak Vesne.
Zamisljana je kao devojka svetle kose. Okicena vencima. Uvek nasmejana. Vesna je takodje i boginja mladosti.
Ona pobedjuje tamu i smrt, ne zaboravlja nas te nam se svake godine vraca donoseci zivot! Hvala joj na tome! Slava!