Analiza Velesove knjige

Posto vidim da su mnogi ljudi neupuceni u to sta je Velesova knjiga, a kamo li sta ona znaci Slovenskom narodu, pocecu da analiziram Velesovu knjigu. Dascicu po dascicu, poglavlje po poglavlje. Nadam se da cu postici to da ljudi shvate sta nam znaci ovaj spis, i koliko je bitno da ga svi lepo procitamo i protumacimo na pravi nacin. Za pocetak, svako treba znati da je Velsova knjiga najstariji spis starih Slovena. To je nasa sveta knjiga. I zato je treba cuvati i negovati! Ne dopustimo da se njena svetlost ikada ugasi!
Slava Bogovima, pomen Precima a cast Potomcima nasim!

Razibjanje laži o ljudskim žrtvama u religiji starih Slovena

Danas, u 21. veku, mnogi lazni istoricari govore o prinosenju nekakvih ljudskih zrtvi u religiji nasih predaka. Govore oni to, te dolaze i do gnusne neistine da su stari Sloveni mazali decja lica krvlju zrtve. Mnogi slede primere i menjaju misljenje o rodnoj veri. Govore takodje kako su nas ,,na srecu pokrstili''. Sve to je dobro smisljen cin propagande koji ce narode slovenskog porekla udaljiti od svoje tradicije. Jedno je sigurno, nasi preci su iznas svega cenili zivot. Ni u kakvim ritualima nisu prinosili ljudske zrtve. U Velesovoj knjizi, najstarijem pisanom dokumentu starih Slovena, govori se sa gnusanjem o ljudskim zrtvama. ,,Mi to ne cinimo jer smo Dajbogovi unuci i ne idemo stopama tudjim''. Citajmo nase drevne spise! Obrazujmo se, nemojmo slusati nove lazne istoricare! Jer oni nas zele unistiti. Ucimo, budimo vredni ljudi! Jer znanje je moc, a istina je u nama. Oslobodimo je i sahranimo lazi jednom za svagda!

Slava Bogovima nasim !

Kako je nastala prva veštica - Legenda starih Slovena

Pre mnogo vremena, dok je svet jos bio mlad i neiskvaren, mlada zena uputila se u sumu u berbu pecuraka.
U kasno doba, nebo se otvorilo pod njom i tik pre prvog pljuska uspela je da se zastiti ispod krosnje velikog drveta.
Zasticena od kise, skinula je sa sebe svu odecu i stavila je u torbu da se ne pokvasi.
Nakon nekog vremena, kisa je prestala i devojka je nastavila sa berbom pecuraka.
Utom je naisao Veles, rogati bog sume, zacudjen, upitao je devojku kojom se magijom posluzila da ostane suva.
“ Uputis li me u svoju magiju, pokazacu ti svoje cini pomocu kojih ostadoh suva “,odgovori ona.
Zaveden devojcinom lepotom, Veles je popustio i krenuo da poducava devojku svoj magiji koju je posedovao.
Nakon sto je devojka savladala sve vestine, Veles je zeleo da sazna njenu tajnu. Tada mu ona rece da se jednostavno sakrila pod drvo i skinula odecu.
Shvativsi da je prevaren, i to svojom krivicom, Veles otrci besan nazad u sumu a od te mudre devojke nastade pramajka svih vestica.

U svakoj legendi ima trunka istine...

Srećan neka je dan Svaroga!

Danas, 4. oktobra obelezava se dan posvecen nasem vrhovnom Bogu Svarogu...

Molimo se i klanjamo se Višnjem, prvom Triglavu, i njemu veliku slavu pojemo.
Hvalimo Svaroga, dedu božjeg koji je svemu rodu božjem začetnik i tvorac je svega živog, večni izvor koji teče leti svuda, a zimi nikada ne mrzne. I tom živom vodom napaja i život nam daje dok ne stignemo do livada navskih, blaženih.

Hvala Svarogu !
Neka je slava stvoritelju Bogova i svih nas Slovena !

Svarogovo stvaranje sveta

Svarog - Stvoritelj Bogova i svih nas Slovena


Bozanstvo koje ima najvece zasluge za stvaranje sveta i uspostavljanje harmonije medju prirodom.
Misljenje nasih predaka o Svarogu moze se procitati u Velesovoj knjizi, najznacajnijem dokumentu koji govori o staroj veri Slovena.

,,Jer slavimo Bogove, ne iskamo od njih, tek moc njihovu slavimo, i velicamo pretka naseg Svaroga koji bese, jeste i bice vodja nas od pocetka do kraja"!

Na pocetku vremena ovaj nas svet bese zaodenut tamom. Ali postojalo je Zlatno jaje u kojem se nalazio Rod. Ime Rodovo mozemo tumaciti kao roditelj. Roditelj svega postojeceg na svetu, jer on sam ima veliku zaslugu u stvaranju sveta.
Rod je svojom ljubavlju probio zidove jajeta te izasao van. Potom stvori svemir, Vaseljenu. Stihovi koji su ispevali nasi preci jasno kazuju ovo:

,,Sunce se tad pojavi iz lica Njegovog,
Mesec sjajnu iz grudi Njegovih,
Roj zvezda iz ociju Njegovih,
Zore vedre iz obrva Njegovih,
Noci tamne iz misli Njegovih,
Vetrovi siloviti iz daha...''

Priroda kao rec moze se takodje dovesti u dodir sa Rodom. Jer priroda je sve ono sto nas okruzuje. I sve ono bez cega mi na ovoj planeti ne mozemo. Priroda kao takva moze se podeliti na reci Pri Rodu, tj. ono sto je Rodu blisko ili ono sto je od njega poteklo. Rodova zasluga je takodje deljenje sveta na dva dela, Jav (ono sto mi mozemo videti, sve sto nas okruzuje a da je vidljivo) i Nav (svet koji ne mozemo videti, duhovni). Rod stvori duh boziji - pticu Mater Sva. A potom stvori Svaroga.
Ono sto je Rod poceo, Svarog je zavrsio. Stvroio je 12 stubova koji drze nebeski svod. Rod potom stvori sve vode sveta. Stvorena je Patka Sveta, koja je izlegla mnoge Bogove i demone. Takodje su stvorene Krava Zemun i Koza Sedunja iz cijih vimena je poteklo mleko pa mi danas nasu galaksiju bas tako nazivamo - Mlecni put.


Za stvaranje ostalih Bogova veoma je vazan kamen Alatir. Alatir je prvobitno uzela u svoj kljun Patka Sveta verovatno htedeci da ga sakrije od Svaroga. Ali Svarog u tom izgovori carabnu rec te kamen poce sve vise rasti i rasti. Naposletku, Patka Sveta ga vise nije mogla drzati u kljunu te ga ispusti. Alatirska planina se pojavi na mestu gde je pao. Sada, kada je Alatir bio slobodan Svarog je zapoceo stvaranje ostalih Bogova. Udarao je svojim carobnim maljem po njemu. U tom su se radjali drugi Bogovi. Medjutim, Crni Zmaj je to sve iz prikrajka gledao te poucen Svarogovim delom dodje do kamena i svom snagom udari po njemu. Tako se na svetu naslo zlo... Crnom Zmaju to ne bi dosta nego nedugo zatim poce borbu sa Svarozicem. Svarozic se posle izvesnog vremena umori te se povuce u Svargu. Popeo se u nebesku kovacnicu svoga oca Svaroga. U tom je crni zmaj besno jurio vodjen raznim crnim mislima. Pomracio je Sunce te je prekrio zemlju tamom. Nedugo zatim sam polete u Svargu te se zaputi u nebesku kovacnicu Boga Svaroga. Ali Svarog i Svarozic ga savladase hvatajuci mu jezik usijanim kljestima. Pobedjenog Crnog Zmaja upregose u plug te podelise svet na carstvo Java i carstvo Nava.


Nakon stvaranja sveta, Svarog se spustio sa svojom zenom Ladom na planetu Zemlju. Pokazao joj je svoje delo. Medjutim, dok se Svarog divio svom obavljenom poslu, Lada je zaspala. Usnila je san u kojem je videla kako svetom hodaju stvorenja slicna njima. Kada se probudila, svoj san je ispricala Svarogu. Slozili su se da zajednicki stvore prvog coveka i zenu. Potom Svarog ode do dva stabla te od njih nacini ljude. Jednom je Svarog udahnuo zivot, a drugom Lada. Hrast kojem je Svarog udahnuo zivot posta prvi covek na svetu i njegovo ime bese Dobrinko dok se prva zena zvala Ljubljanka. Svarog nedugo zatim iskova prvu burmu za prvi bracni par i kaza im kako moraju voditi racuna o potomstvu kako bi se ljudski rod prosirio. Tako nastadose zacetnici ljudskog roda i svih nas Slovena.

Neka je hvala i slava Svarogu !

Vesna i Morana - Borba svetlosti i tame, Slovenska zima i proleće

Stalno, otkad je sveta i veka, vodi se borba... Da li je to borba dobra i zla, svetla i tame ili pak neceg treceg nije bitno. Vazno je samo to da se vodi neprestana borba, neprestana teznja ka prevlasti... Bas kao sto to ljudi cine, te pojave su zastupljene i daleko iznad nasih saznanja i granica koje mozemo dosegnuti. Svi smo se mi navikli da posle kise dodje Sunce, a nakon Sunca mrak. Mrak ponovo razbijaju zraci Sunca, koje se sledeceg dana ponovo dize i gospodari nebom. To je nesto sto covek sa ma kojom zlobom u srcu ne moze promeniti niti unistiti. Borba i samim tim, smena gosinjih doba postoji jos od pamtiveka. Bas sa saznanjem da se sve menja i da se sve desava ravnomerno stvarajuci jedan veliki ciklus koji je planeti zemlji neophodan kao srce ljudskom organizmu, nasi preci su nam ostavili price i legende koje ce nam reci o tome kako su oni ziveci u skladu i harmoniji sa prirodom shvatili ono sto mnogo cak i danas ne shvataju... Tada iz beskrajnih kovcega zaostavstine nasih predaka na pozornicu izlaze Vesna i Morana. Plemenitost i surovost. Sreca i strah. Prolece i zima.

Morana vazi za boginju zime, smrti i neretko reka. Nasi preci su je se plasili, ali su je postovali. Opisuju je kao devojku crne kose i zastrasujuceg lica.
Takodje, u zivotu nasih predaka zima nikako nije bila omiljena. Jednostavno je. Pogotovo kod severnijih Slovena, zimu je bilo tesko preziveti bez velikih gubitaka. Hladne zime i ostar mraz mogu dovesti do izumiranja stoke, a samim tim i o nedostatku sredstava za ishranu... Zima je neretko sejala smrt medju celom Evropom. Prirodno je bilo da je se ljudi plase. Medjutim, razni rituali cinili su se kako bi sto pre zima ustupila mesto prolecu. Tako su se tokom marta odrzavali rituali pri kojima su ljudi isli maskirani pokusavaju da na taj nacin uplase i oteraju Moranu.
Postoji prica vezana za ovu boginju koja nam prica o njenom susretu sa Dazbogom, prevarom i propascu.

Naime, Dazbog je dosao u pozemlje Nav kako bi potrazio Zlatu Maju, svoju zenu. Medjutim, tamo umesto nje srece Moranu koja ga ubrzo zavodi. Dazbog pristaje na njenu igru i provodi manji period vremena u prijatnostima sa Moranom. Za to vreme, Morani je Dazbog dosadio te se ona zaljubljuje u Crnoboga. Kako joj Dazbog vise ne bi smetao, resava da ga otruje. To i cini, ali na srecu Dazboga spasava Ziva. Kada je Dazbog saznao za Moraninu nameru, on je proganja je nazad u Nav.

Ova legenda je veoma jednostavna za svako tumacenje imajuci u vidu da je Dazbog bog Sunca. Takodje treba skrenuti paznju na to da su Sloveni verovali kako Sunce zimi odlazi u Nav, odnosno podzemlje. Tu boravi do proleca, sto ce reci Vesninog dolaska.

Vesna je boginja proleca. Sasvim je razumljivo da je bila omiljenija od Morane u narodu, jer Vesna donosi prolece, svetlost i zivot. Njen se dolazak slavio simbolicnim prikazivanjem njene borbe sa Moranom. Pravile su se lutkice sa likom Morane i spaljivale kako bi nagovestili pobedu i povratak Vesne.
Zamisljana je kao devojka svetle kose. Okicena vencima. Uvek nasmejana. Vesna je takodje i boginja mladosti.
Ona pobedjuje tamu i smrt, ne zaboravlja nas te nam se svake godine vraca donoseci zivot! Hvala joj na tome! Slava!

Srećan vam 28. jun!

Današnji dan je veliki iz dva razloga. Prvi je taj jer se ovaj dan obeležava u čast Velikom Svetovidu, Svevidećem Bogu rata i zaštitniku Srba i Srbije. Svakom ko obeležava današnji dan želim mu da lepo u veselju proslavi na čast Svetovidu, precima i potomstvu.

Drugi razlog je taj jer se na današnji dan odigrala najznačajnija i najkrvavija bitka u celokuponoj istoriji Srba i Srbije. To je dan kada je većina muškaraca u Srbiji izginulo, ali uz sačuvanu čast i ponos. Takođe, treba se setiti i hrabrih odreda iz Bosne i Hrvatske koji su došli na Kosovo pomoći svojoj Slavenskoj braći.

Ne dajmo da se oganj Slavenskog jedinstva ugasi! Slava!

O Triglavu

Triglav je Bog najvise postovan u glavnim gradovima Pomorja. Bili su mu posveceni veleletni hramovi svuda u toj oblasti. Mnogi misle da se Triglav moze povezati do te mere sa Svetovidom da se moze sloziti da je to jedno bozanstvo. Iako mnogo njih tako misli, to ne bi bilo bas tacno. Istina da mnogo Slovenskih bogova ima zajednickih osobina. Svi oni su ratnici, branioci kraja u kojem se najvise postuju... Verovatno se na osnovu toga stvorila ta dilema da li je Triglav isto sto i Svetovid.
Kao sto rekoh, Triglavov kult je bio rasprostranjen. Tragove tog kulta mozemo naci u Rusiji, ali i u nasoj bivsoj Jugoslaviji. Planina u Sloveniji nosi naziv po ovom bogu.
Mislim da nije potrebno objasnjavati dublje znacenje same reci Triglav. Triglav ili Troglavi kako bi se mozda malo vise priblizilo danasnjem govoru je uvek bio predstavljan sa tri glave. Te tri glave se mogu posmatrati simbolicno. Triglav ima vlast nad tri sveta, a to su: Nebesko, Zemaljsko i Podzemno.
Neko to povezuje sa ostalim bogovima. Tako da bi jedna Triglavova glava predstavljala Svarozica kao gospodara neba, jedna bi predstavljala Sivu boginju zemlje, a treca boga podzemlja Crnoboga.

Triglav je pre svega ratnik. Kao i svi ostali Bogovi, i on je branilac kraja u kojem ga najvise postuju. Njegov simbol je koplje privezano za stub. To koplje je takodje bilo dosta postovano. Razna gatanja su se izvodila bas uz pomoc tog koplja. Nacin gatanja je dosta slican Svetovidovom. Zapravo bi se crni konj pustao da prodje pored 9 kopalja obejenih crnom ili belom bojom. Ako bi konj dokacio crno koplje, to bi se protumacilo kao los znak. Ako bi dokacio belo, to bi bio pozitivan znak. Pred bitku su nasi preci takodje imali slican vid gatanja. Ali onda bi se islo u bitku samo pod uslovom da konj ne dokaci nijedno koplje, te da prodje izmedju svih. U drugom slucaju bi bitka bila odlozena. Triglav je takodje i onaj bog koji oblaci polja travom i daje svasta vernicima svojim. Triglavov vranac se strogo pazi. Niko ga ne sme dirati sem cetiri zreca. U hramu je uvek bilo sveto sedlo ukraseno srebrom i zlatom.

O Velesu

Veles je bog koji je dosta postovan kod Slovena, zauzima vazno mesto u nasem krugu bogova. Cesto se dovodi u pitanje da li je Veles ili Volos kako ga neki zovu, bog stada i zivotinja ili Sunca i vegetacije, ili mozda kao vladar podzemnog sveta... Od svega toga najverovatnije je da je Veles bog Sunca i vegetacije, i pri tom jos zastitnik zrecova. Takodje i bog proricanja i magije. Veoma je bio vazan u zivotu nasih predaka. Pri zaklinjanju najvise se culo njegovo i Perunovo ime.
Dakle, Veles se smatra za Boga Sunca. I samim tim, za Boga vegetacije. Za njega se cesto vezuje takozvana Velesova brada. O tome nam dosta govori jedna zabeleska iz ruske folkoristike koja kaze sledece: ,,Jedan zetelac mora biti zensko, uzme jednu pregrst klasja i veze. Ova je pregrst sveta. Ne sme niko da je dirne. To se zove: Vezati bradu Volosovu ili Perunovu''. Uz sve ovo, sigurno je da je Veles i bog stoke. Mnogi ce se pitati zasto je to tako... Odnosno zasto bi nasi preci jednog boga stoke stavili odmah iza mocnog Peruna. Ali, mi danas znamo i sa sigurnoscu mozemo utvrditi da su se Sloveni bavili stocarstvom. I sigurno da je to imalo veliki uticaj na njihov zivot. Otkuda i dolazi do tolikog postovanja prema jednom bogu stoke. Zatim, postoji i verovanje da je povezan sa kultom predaka i kultom mrtvih. Moze se videti iz naziva meseca oktobra - velezmutis da ima neke slicnosti sa imenom velesa. Ipak ostaje nam nerazjasnjeno zasto bi hriscani osobine jednog boga mrtvih pripisali svom svetom Vasiliju... Postoji predanje da je Veles na Perunovoj svadbi prisao Dodoli i izjavio joj ljubav. Kasnije je izbio strasan dvoboj izmedju Peruna i Velesa u kojem Perun izlazi kao pobednik. Kao i prica da Veles svakog sumraka otima Perunovu zenu, i dok Perun juri za njima je noc, a kada je vrati kod sebe, ponovo svice dan...

Rodnoverne pesme Desanke Maksimović

SA STARIM BOGOVIMA

Starim se Bogovima lakše ispovedam,
S njima i ljudski govoriti mogu,
Reći im više no nedokučnom Bogu,
Priznati svaku od zabluda i beda.

Stari Bogovi gotovo svi odreda
Shvate našu grešku mnogu,
Bila u delima ili reči, slogu –
Svaki od njih nas praštajuće gleda.

I oni imaju ljudskih osobina
Vole život, sunce, dobra vina,
Pate što i njima prolaznost preti.

Ja još u srcu čuvam crkvicu staru,
Oni svi u njezinom oltaru –
Mada i oni grešni, meni su sveti.


PERUNOV DVORAC

Munja mi osvetli dom
Gde stoluje Perun.
Meteori se kraj njega veru,
Ogradio ga kamena lom.

Postelje u domu njegovom
Oblaci vatreni steru,
Magle ga štite na severu
Na jugu stražari grom.

Spazih niz puškarnica,
Ali mu ne spazih lica,
Munje me zaseniše dve.

A bio je u logoru ratnom
Okružen nebeskom vatrom.
Ali zar mu čovek lik videti sme!


Desanka Maksimovic je bila srpska pesnikinja rodjena 16. maja 1898, a preminula 11. februara 1993. Takodje je bila i profesorka knjizevnosti i clanica Srpske akademije nauka i umetnosti.

O Perunu

Kao sto sam vec napisao izvornu Staroslovensku molitvu Perunu, bio bi red i da napisem nesto o samom Perunu.
Kao sto rekoh, Perun je opste poznati slovenski bog. Mnogo stvari mogu posvedociti o tome da je bio prilicno obozavan svuda, pa cak i ovde kod nas na Balkanu. Njegovo ime se odrzalo u pripovetkama, pesmama, pa i imenima kako ljudi i sela tako i planina i biljaka. Perun je bog munje i groma. Na nekim mestima se i sama rec Perun poistovecivala sa znacenjem groma. Dakle, Perun bi se mogao uporediti sa nordijskim Thorom, grckim Zevsom... Svi Sloveni su znali za Peruna. I Perun je imao vazan uticaj na zivot nasih predaka. Cesto su mu podizani idoli. Zapisano je cak i da su se nasi preci najvise kleli u Peruna. Zapravo je Nestor zapisao: ,,I zaklinjahu se oruzjem i Perunom bogom svojim, i Volosom skotijim bogom, i utvrdise mir''. Sve ovo svedoci o velikoj vaznosti Peruna.
Ime Perun danas mozemo naci u mnogim geografskim odrednicama. U Hrvatskoj postoji Perunovo brdo i Perunova Dubrava, dok u Bugarskoj mozemo naci Perunji vrh i Perunovu goru. Mi Srbi imamo cvet Peruniku, u nekim slucajevima nazivana je cesto i cvet Bogisa.
Perunov simbol je sekira. Mnogo Slovena je nosilo sekiru oko vrata. Slicna stvar se moze naci kod Vikinga, koji su nosili Thorov cekic. Sveto drvo je hrast. Sadjene su citave aleje svetih hrastova koje niko nije smeo dirati. Imao je uticaj na kisu. Mnoge pesme su ispevane sa motivom prizivanja kise... Hvaljeni su Perun i Dodola. Dodola je Perunova zena i sigurno da je imala uticaj na kisu. Evo jedne pesme koja najbolje pokazuje ovo:

Mi idemo preko polja, oj dodo oj dodole
A oblaci preko neba, oj dodo, oj dodole
Da udari rosna kiša, oj dodo, oj dodole
Da orosi naša poija, oj dodo, oj dodole
I pšenicu u zimnicu, oj dodo, oj dodole
I dva pera kukuruza, oj dodo, oj dodole
Oblaci nas prestigoše, oj dodo, oj dodole
Žito, vino orosiše, oj dodo, oj dodole

Perun je zamisljan u kocijama kako hodi preko neba, pri tom stvarajuci buku i grmljavinu. Gromovi su pod njegovom vlascu.
Perunovo ime je postalo od reci per sto znaci silno udarati nesto, biti... Time je jasno shvatiti da je on izvrsioc radnje. Odnosno sve radnje sevanja na nebu su pripisivane njemu.

Drevna Staroslovenska molitva Perunu

Naravno, gotovo svaki poznavalac slovenske kulture, tradicije i istorije zna ko je bio Perun. Zna jer se njegovo ime pominjalo i po pokrstavanju. Neke njegove osobine se mogu naci i kod jednog hriscanskog sveca, ali o tome sada nije rec. Sada sam mislio napisati jednu staru molitvu najmocnijem Bogu. Nasi preci, stari Sloveni, su je primenjivali veoma cesto. Molili su se kada je god to bilo moguce. Njima nisu trebale raskosne i bogate crkve da bi dokazali svoju poboznost. Njihova poboznost je prosto bila u njihovim srcima. Slavili su Peruna na proplancima, pored reka ili u svetim hrastovim sumama. Hrast je sveto drvo Perunovo. Moleci se ispod hrasta, stari Sloveni su verovali da time uspostavljaju vezu direktno sa Perunom.
Ovo je jedna stara molitva:

Perune, tebi se obracam.
Slavljen i trostruko slavljen budi!
Oruzje, Hleb i Rodu Blagostanje podaj.
Gromovi tvoji dokaz su,
da gospodaris nad svim sada i zauvek.
Tako je bivalo, tako biva i tako ce biti!

Slava!

O Svetovidu (nastavak)

Veliki Svetovidov praznik takodje nam lepo opisuje Saks:
,,Evo kako se svatkovase veliki praznik ovog idola. Jedanput u godini, kad se sabere letina, skupi se gomila naroda ispred hrama, da prinesu na zrtvu zivotinjske glave i svi ucestvuju o ovoj velikoj religioznoj gozbi. Svestenik, koji protivno obicaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu ksu, jedini je imao pravo da udje u svetiliste. Dan pre te svecanosti on je brizljivo ocistio metlom sav hram, gde on takdoje jedini ima pravo uci, pazeci dobro da ne dise dokle je tu. Kad mu je trebalo da udise vazduha, istrci na vrata, da bozanstvo ne bi bilo okruzeno dodirm jednoa covecijeg daha''.

S sledecem tekstu Saks opisuje praznicni dan:
,,Sutra dan, kad se skupi svet pred vratima, zrec uzme sud iz idolovih ruku i ispituje: da li se tecnot u sudu smanjila od ranije obelezenoga znaka. Ako jeste, onda on predskazuje oskudicu, siromastvo u proizvodima u iducoj godini; u protivnom slucaju predskazuje izobiljnost. Po ovim znacima on unapred obavestava, da li ce biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Zatim to pice od prosle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja zrtve, pa napuni rog novim picem. Odavsi kipu postovanje, cineci da mu nudi da pije, pocne onda od njega svecanim prizivanjem traziti svakojaka dobra za sebe i otadzbinu, bogatstvo i slavu za gradjane. Onda odjednom proguta sve ono sto je bilo u sudu, ponovo ga napuni, pa metne u desnu idolovu ruku. Posle toga donese pred kip jedan okrugao i kao stas coveciji visok kolac, posut medom; svestenik zadje iza kolaca i pita narod da li ga vide. Ova zelja znaci: ne da zreceva ili narodna sreca do godine bude bolja, vec da je dogodisnja zetva obilnija. Zatim pozdravi narod u ime idola, opomene ga, da ostane postojan u svojoj poboznosti i u prinasanju zrtava, a zato mu obecava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. Ostatak dana posvecen je gozbi; jedu meso zivotinja na zrtvu prinesenih. One ih tada navedu i na neumerenost. Na ovim gozbama, povrediti umerenost i trezvenost, znaci uciniti akt poboznosti. Svi ljudi i zene daju svake godine za kultus bogu po jedan novcic. Zrecu dodeljuju trecinu plena, kao da je on doprineo pobedi. Za svoju sluzbu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Sve sto se oruzjem ili kradjom zadobije, poverava se cuvanju svestenikovu. On pravi zastave i ukrase. Pljacku cuvahu u sanducima, u kojima bejase dosta srebra i upotrebljene materije''.

Iz ovoga mozemo izvesti i jednu Svetovidovu funkciju tj. to da on cini da usev naraste i plod uzre te da bude vise hrane za sve. Za Slovene Svetovid u desnoj ruci drzi dragoceni rog, pun slatkog pica. Za neprijatelje Slovena, Svetovid drzi mac.
Po verovanjima, Svetovid bi nocu uzjahao svog belog konja i krenuo u lov na neprijatelje svog naroda. Ujedno se beli konj smatrao Svetovidov simbol.

Svetovid

Svetovid medju slovenskim bogovima ima prilicno vazno mesto. Cesto cujem zabludu koja govori o tome kako je Svetovidovo ime postalo od nekakvog hriscanskog kaludjera, svetog Vita. Medjutim, u svemu tome nema ni trunke istine. Hriscanski kaludjeri se nisu stideli tih nemoralnih religijskih lazi. Samo su zeleli da omalovaze mnogobosce. Dakle, da ne bih odlutao sa teme Svetovida i ovaj tekst posvetio kritici hriscana, pocecu pisati o poreklu imena.
I sami mozemo primetiti kako ime Svetovid mozemo podeliti na sveto - vid. To bi bukvalno znacilo ,,sve to vidi''. Ako bi nam palo na pamet da se jos malo udubimo u ovaj opste jasan pojam shvaticemo da se moze protumaciti i tako da Svetovid vidi sve na svetu, i samim tim zna sve sta se na svetu desava i nalazi... Prvi deo reci je imenica i izvedena je od prideva ,,sav''. Dakle, imenica bi glasila sveokupnost. Ili na latinskom totum universum. Drugi deo rec je jasan i glasi ,,vid''. On nam dolazi od indoevropske reci sto znaci videti. Dakle, pri ovoj malo dubljoj analizi Svetovidovog imena otkrili smo da nas prvi utisak nije slagao, te da sa sigurnoscu mozemo reci da Svetovid predstavlja bozanstvo koje je bilo prilicno postovano bas zbog osobine koja ukazuje na to da poznaje sve sto se na zemlji i svemiru nalazi.
Svetovid je tako i prikazivan, sa cetiri glave, i svaka od njih je bila okrenuta na po jednu stranu sveta. Postovanje prema Svetovidu stari Sloveni su izrazavali na mnoge nacine, ali je prilicno zapamces ostao taj da su ponekad zrtvovali po nekog hriscanina u slavu ovom sveznajucem bogu. Takodje, hram Svetovida se pamti po tome sto se prilicno pazilo ko tamo sme da udje. Pazilo se da se nikako ne uprlja taj hram. Cak postoji i jedan zapis da svestenik pri boravku u hramu nije disao, te je svojevremeno isao van da se nadise vazduha. Cak ni trgovci nisu prolazili a da nisu nesto skuplje od svoje robe prinosili Svetovidu.
Saks Gramatik nam lepo opisuje Svetovidov hram: ,,U sred grada, bejase jedno mesto, na kom se uzdizase jedan vrlo lep drveni hram, postovan ne samo po velicanstvenosti njegova kultisa, nego i po idolu, koji u njemu skrivase. Spoljasnjost ovog hrama bila je ukrasena divnim grubo obojenim drvorezom, koji predstavlja razne predmete. U nju se ulzi samo kroz jedna vrata. Oko samoga hrama bejase dvostruka ograda; spoljnja je ograda bila pokrivena crvenim krovom, unutrasnja je sastavljena iz zastora, koje drze cetiri koca, a sa spoljnom ogradom se dodirivase samo krovom. U zgradi bejase gradn idol, mnogo veci nego u prirodi, imadjase cetiri vrata i cetiri glave, dve spreda i dve s ledja; i spreda i od pozadi jedna izgleda da gleda na desnu a druga na drugu stranu. Brada je obrijana, kosa osisana, kao sto nose Rujani; u desnoj ruci drzase jedan rog spravljen od raznih metala; svake godine ga svestenik puni vinom (ili mozda medovinom); i po stanju ovoga pica on predskazivase zetvu te godine. Leva ruka drzi jedan luk spusten niz telo. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spusta se do nogu. Idol bejase sagradjen iz raznih drveta i tako vesto spojenih, da se sastavak mogase primetiti tek posle najtezeg ispitivanja. Noge se opirahu o zemlju, ali se ne vidi, kako je za nju bio utvrdjen...''

Nastavice se...