O Triglavu

Triglav je Bog najvise postovan u glavnim gradovima Pomorja. Bili su mu posveceni veleletni hramovi svuda u toj oblasti. Mnogi misle da se Triglav moze povezati do te mere sa Svetovidom da se moze sloziti da je to jedno bozanstvo. Iako mnogo njih tako misli, to ne bi bilo bas tacno. Istina da mnogo Slovenskih bogova ima zajednickih osobina. Svi oni su ratnici, branioci kraja u kojem se najvise postuju... Verovatno se na osnovu toga stvorila ta dilema da li je Triglav isto sto i Svetovid.
Kao sto rekoh, Triglavov kult je bio rasprostranjen. Tragove tog kulta mozemo naci u Rusiji, ali i u nasoj bivsoj Jugoslaviji. Planina u Sloveniji nosi naziv po ovom bogu.
Mislim da nije potrebno objasnjavati dublje znacenje same reci Triglav. Triglav ili Troglavi kako bi se mozda malo vise priblizilo danasnjem govoru je uvek bio predstavljan sa tri glave. Te tri glave se mogu posmatrati simbolicno. Triglav ima vlast nad tri sveta, a to su: Nebesko, Zemaljsko i Podzemno.
Neko to povezuje sa ostalim bogovima. Tako da bi jedna Triglavova glava predstavljala Svarozica kao gospodara neba, jedna bi predstavljala Sivu boginju zemlje, a treca boga podzemlja Crnoboga.

Triglav je pre svega ratnik. Kao i svi ostali Bogovi, i on je branilac kraja u kojem ga najvise postuju. Njegov simbol je koplje privezano za stub. To koplje je takodje bilo dosta postovano. Razna gatanja su se izvodila bas uz pomoc tog koplja. Nacin gatanja je dosta slican Svetovidovom. Zapravo bi se crni konj pustao da prodje pored 9 kopalja obejenih crnom ili belom bojom. Ako bi konj dokacio crno koplje, to bi se protumacilo kao los znak. Ako bi dokacio belo, to bi bio pozitivan znak. Pred bitku su nasi preci takodje imali slican vid gatanja. Ali onda bi se islo u bitku samo pod uslovom da konj ne dokaci nijedno koplje, te da prodje izmedju svih. U drugom slucaju bi bitka bila odlozena. Triglav je takodje i onaj bog koji oblaci polja travom i daje svasta vernicima svojim. Triglavov vranac se strogo pazi. Niko ga ne sme dirati sem cetiri zreca. U hramu je uvek bilo sveto sedlo ukraseno srebrom i zlatom.

O Velesu

Veles je bog koji je dosta postovan kod Slovena, zauzima vazno mesto u nasem krugu bogova. Cesto se dovodi u pitanje da li je Veles ili Volos kako ga neki zovu, bog stada i zivotinja ili Sunca i vegetacije, ili mozda kao vladar podzemnog sveta... Od svega toga najverovatnije je da je Veles bog Sunca i vegetacije, i pri tom jos zastitnik zrecova. Takodje i bog proricanja i magije. Veoma je bio vazan u zivotu nasih predaka. Pri zaklinjanju najvise se culo njegovo i Perunovo ime.
Dakle, Veles se smatra za Boga Sunca. I samim tim, za Boga vegetacije. Za njega se cesto vezuje takozvana Velesova brada. O tome nam dosta govori jedna zabeleska iz ruske folkoristike koja kaze sledece: ,,Jedan zetelac mora biti zensko, uzme jednu pregrst klasja i veze. Ova je pregrst sveta. Ne sme niko da je dirne. To se zove: Vezati bradu Volosovu ili Perunovu''. Uz sve ovo, sigurno je da je Veles i bog stoke. Mnogi ce se pitati zasto je to tako... Odnosno zasto bi nasi preci jednog boga stoke stavili odmah iza mocnog Peruna. Ali, mi danas znamo i sa sigurnoscu mozemo utvrditi da su se Sloveni bavili stocarstvom. I sigurno da je to imalo veliki uticaj na njihov zivot. Otkuda i dolazi do tolikog postovanja prema jednom bogu stoke. Zatim, postoji i verovanje da je povezan sa kultom predaka i kultom mrtvih. Moze se videti iz naziva meseca oktobra - velezmutis da ima neke slicnosti sa imenom velesa. Ipak ostaje nam nerazjasnjeno zasto bi hriscani osobine jednog boga mrtvih pripisali svom svetom Vasiliju... Postoji predanje da je Veles na Perunovoj svadbi prisao Dodoli i izjavio joj ljubav. Kasnije je izbio strasan dvoboj izmedju Peruna i Velesa u kojem Perun izlazi kao pobednik. Kao i prica da Veles svakog sumraka otima Perunovu zenu, i dok Perun juri za njima je noc, a kada je vrati kod sebe, ponovo svice dan...

Rodnoverne pesme Desanke Maksimović

SA STARIM BOGOVIMA

Starim se Bogovima lakše ispovedam,
S njima i ljudski govoriti mogu,
Reći im više no nedokučnom Bogu,
Priznati svaku od zabluda i beda.

Stari Bogovi gotovo svi odreda
Shvate našu grešku mnogu,
Bila u delima ili reči, slogu –
Svaki od njih nas praštajuće gleda.

I oni imaju ljudskih osobina
Vole život, sunce, dobra vina,
Pate što i njima prolaznost preti.

Ja još u srcu čuvam crkvicu staru,
Oni svi u njezinom oltaru –
Mada i oni grešni, meni su sveti.


PERUNOV DVORAC

Munja mi osvetli dom
Gde stoluje Perun.
Meteori se kraj njega veru,
Ogradio ga kamena lom.

Postelje u domu njegovom
Oblaci vatreni steru,
Magle ga štite na severu
Na jugu stražari grom.

Spazih niz puškarnica,
Ali mu ne spazih lica,
Munje me zaseniše dve.

A bio je u logoru ratnom
Okružen nebeskom vatrom.
Ali zar mu čovek lik videti sme!


Desanka Maksimovic je bila srpska pesnikinja rodjena 16. maja 1898, a preminula 11. februara 1993. Takodje je bila i profesorka knjizevnosti i clanica Srpske akademije nauka i umetnosti.

O Perunu

Kao sto sam vec napisao izvornu Staroslovensku molitvu Perunu, bio bi red i da napisem nesto o samom Perunu.
Kao sto rekoh, Perun je opste poznati slovenski bog. Mnogo stvari mogu posvedociti o tome da je bio prilicno obozavan svuda, pa cak i ovde kod nas na Balkanu. Njegovo ime se odrzalo u pripovetkama, pesmama, pa i imenima kako ljudi i sela tako i planina i biljaka. Perun je bog munje i groma. Na nekim mestima se i sama rec Perun poistovecivala sa znacenjem groma. Dakle, Perun bi se mogao uporediti sa nordijskim Thorom, grckim Zevsom... Svi Sloveni su znali za Peruna. I Perun je imao vazan uticaj na zivot nasih predaka. Cesto su mu podizani idoli. Zapisano je cak i da su se nasi preci najvise kleli u Peruna. Zapravo je Nestor zapisao: ,,I zaklinjahu se oruzjem i Perunom bogom svojim, i Volosom skotijim bogom, i utvrdise mir''. Sve ovo svedoci o velikoj vaznosti Peruna.
Ime Perun danas mozemo naci u mnogim geografskim odrednicama. U Hrvatskoj postoji Perunovo brdo i Perunova Dubrava, dok u Bugarskoj mozemo naci Perunji vrh i Perunovu goru. Mi Srbi imamo cvet Peruniku, u nekim slucajevima nazivana je cesto i cvet Bogisa.
Perunov simbol je sekira. Mnogo Slovena je nosilo sekiru oko vrata. Slicna stvar se moze naci kod Vikinga, koji su nosili Thorov cekic. Sveto drvo je hrast. Sadjene su citave aleje svetih hrastova koje niko nije smeo dirati. Imao je uticaj na kisu. Mnoge pesme su ispevane sa motivom prizivanja kise... Hvaljeni su Perun i Dodola. Dodola je Perunova zena i sigurno da je imala uticaj na kisu. Evo jedne pesme koja najbolje pokazuje ovo:

Mi idemo preko polja, oj dodo oj dodole
A oblaci preko neba, oj dodo, oj dodole
Da udari rosna kiša, oj dodo, oj dodole
Da orosi naša poija, oj dodo, oj dodole
I pšenicu u zimnicu, oj dodo, oj dodole
I dva pera kukuruza, oj dodo, oj dodole
Oblaci nas prestigoše, oj dodo, oj dodole
Žito, vino orosiše, oj dodo, oj dodole

Perun je zamisljan u kocijama kako hodi preko neba, pri tom stvarajuci buku i grmljavinu. Gromovi su pod njegovom vlascu.
Perunovo ime je postalo od reci per sto znaci silno udarati nesto, biti... Time je jasno shvatiti da je on izvrsioc radnje. Odnosno sve radnje sevanja na nebu su pripisivane njemu.