Vrhovni Bog

Poznato je da su gotovo svi evropski narodi starog veka bili mnogobosci. I da su se pojedini bogovi izdvajali i nazivali ih vrhovnima. Vrhovni bog je zapravo pojam koji oznacava stvoritelja ostalih bogova (deus deorum).
Kod Grka to bozanstvo bilo je poznato kao Zeus Pater, kod Rimljana kao Juppiter, itd... Kada govorimo o veri starih Slovena ne mozemo zasigurno tvrditi ko je vrhovni bog jer se izvori koji govore o tome razilaze. Negde bi se culo da je vrhovni bog Svarog, negde da je Perun, negde Svetovid, ili Svarozic...
Takodje se moze tvrditi da su stari Sloveni smatrali vrhovnog Boga u zavisnosti od toga koji deo Evrope su nastanjivali.
Veoma je vazan jedan zapis Prokopa Cezareca kada pricamo o Slovenskom vrhovnom bogu: ,,Sloveni veruju da postoji jedan bog, koji proizvodi grom, i koji je jedini gospodar vasione; oni mu zrtvuju marvu i druge svakovrsne zrtve. Ne znaju za sudbinu i ne dopustaju da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. Kad im usled bolesti ili rata popreti opasnost od smrti, oni se zavetuju, ako se spasu, da ce odmah prineti bogu zrtvu. I cim se spasu, oni to doista i cine, i veruju da su tom ponudom bogu sebi zivot otkupili. Sem toga oni obozavaju reke, nimfe i druga bozanstva i za vreme zrtvovanja oni gataju''.
Dakle, ako bi se oslonili na ovaj tekst, bog pomenut gore ima sve osobine Peruna. Takodje i ta tvrdnja Prokopa ide u prilog ruskom naucniku Afanasijevu. On je pri prevodu jedne stare slovenske legende o Aleksandru Velikom, pronasao rec Perun kao prevod grckog Zevsa. Ali, zbrka nastaje kada posle jos malo istrazivanja, sada o grckom vrhovnom Bogu, pronalazimo da se ne moze sa sigurnoscu ni reci da je Zevs bio vrhovni Bog starih Grka, vec Uranos. Legenda govori da Uranos sa Gejom (Zemljom) radja Kronosa. Tek nakon toga Zevs uspostavlja vlast prema ljudima i ostalim Bogovima.
Postoji jedna veoma vazna recenica iz jednog letopisa koja glasi: ,,I tako Svarogom Stari Sloveni nazivahu nebo''. Svako ko je bar jednom procitao neki tekst o slovenskoj veri, zna da se ona zasniva na prirodi i obozavanju prirodnih sila. Nebo, kao takvo, predstavlja najznacajniju i najmnocniju celinu prirode. Pod njegovim svodom se nalaze Sunce, Mesec, zvezde, munje, oblaci... Ako to prihvatimo, onda bi ocigledno Svaroga mogli poistovetiti sa grckim Uranusom i tvrditi da je on vrhovni Bog. Takodje, ako se malo zamislimo u funkcije koje su vrsili Svarog i Perun shvaticemo da ipak munje i gromovi vladaju nebom veoma mali broj dana, dok se Sunce stalno krece. Neki misle da je sama rec Svarog postala od reci svarit sto znaci kovati. Ta cinjenica bi se mogla povezati sa tvrdnjom da je Svarog iskovao Sunce i sa zemlje ga bacio na nebo. Mozemo i na drugi nacin analizirati rec Svarog. Ako odvojimo rec svar od rec og, a sa tim se mozemo susreci u starom jeziku (primeri: brlog, vrtlog, itd...) Koren svar se moze protumaciti iz indoevropskog jezika sto znaci sijati. Dodajucu na njega og, mozemo da zakljucimo da bi u bukvalnom prevodu znacilo onaj koji sija, a malo lepse ako bi srocili, dobili bi pojam Sunca. Personifikovano znaci i samog boga Sunca i neba. Logikom mozemo izvesti zakljucak da ako je neko gospodar Sunca, dakle Sunca kao stvari koja je neophodna za nase zivote, takodje i gospodar svega na svetu i svih nas. Ali, na kraju ostajemo sa dilemom da li su ga svi slovenski narodi tako zvali...